Пројекат: Критичка свест за зелену савест
О Селенчи и њеној околини
Општина Бач се налази на територији југозападне Бачке која лежи на бачкој лесној тераси са надморском висином од 83 до 89 метара. Селенча је једно од села општине Бач којих има укупно 6. Центар Селенче је на надморској висини од 88 метара. Положај села одређују географске кординате од 45 степени и 25 минута северне географске ширине и 19 степени и 18 минута источне географске дужине.
Селенча је смештена у оквиру континенталне климатске зоне под израженим утицајем Панонске низије. Континентална клима се карактерише топлим летом и хладном зимом. Јесени су топлије од пролећа а прелаз од зиме ка лету је бржи него од лета ка зими.
Значај падавина
Падавине су један од најважнијих климатских елемената. Представљају главни фактор режима вода и један су од најважнијих фактора пољопривредне производње. Количина падавина је просечно годишње 610 мм воденог талога.
Баре
Насеље Селенча нема природних површинских изворишта воде већ постоје само изворишта подземних вода. Захваљујући томе су приликом градње села настале баре, којих је у Селенчи било 10. На периферији Селенче су настале копнене баре или тзв. „ћихелње“ од којих су познате: Банска јама, Цинторинова јама, Чапељова јама, Зајацова јама, Широка бара, Циганска ћихелња, За панскима, Кут-Дудара, Велика ћихелња, Мала ћихелња.
Захваљујући уметности црпљења земље за изградњу кућа и прављења цигли настале су ове баре. Земља се одвозила до кућа, из дана у дан су ницале куће а баре су се продубљивале. Након одређеног времена јаме су се почеле пунити прво атмосферском, а после и капиларном водом. За време гајења конопље баре су служиле за мочење конопље а некада су се у њима купала деца.
Од некадашњих десет бара данас су остале само две.
С обзиром на структуру земље у Селенчи, велики значај су имале мелиоративне мере изградње система Дунав-Тиса-Дунав, канал Каравуково-Бачки Петровац.
Снабдевање водом у Селенчи
Организовано снабдевање водом за пиће путем водоводних система на територији општине изводи се у свих 6 насељених места. Обезбеђење воде за пиће врши се каптирањем подземних вода основног водоносног комплекса. Свако насељено место (Бач, Вајска, Бођани, Плавна, Селенча и Бачко Ново Село) има свој локални водовод, уз чињеницу да је њихов рад под надлежношћу ЈКП „Тврђава“ из Бача. Подземне воде захватају се са бушених бунара.
Квалитет подземних вода најчешће не задовољава нормативе воде за пиће (повећан садржај гасова – сумпорводоника и метана, органских материја, хлорида и амонијум јона), те се директно на изворишту врши прерада, поправак квалитета сирове воде.
Отпадне воде
Испуштањем отпадних индустријских и насељских вода, површинске воде, као и природни и вештачки водотокови изложени су константној деградацији, те се зато ове воде морају прихватити и спровести до одговарајућег реципијента. Питање каналисања отпадних вода на територији општине је забрињавајуће. Наиме, осим насељеног места Бач, и то не на читавој територији, системом канализације није покривено ниједно друго насеље, док је постројење за пречишћавање отпадних вода изграђено само у Бачу. Каналисање и одлагање отпадних вода у насељима се најчешће врши преко септичких јама, чиме су непосредно угрожени животна средина и здравље локалног становништва.
Насеље Селенча решење има кроз отворене канале положене уз саобраћајнице са уливом у најближе реципијенте, водотокове, депресије на периферији насеља или мелиоративне канале (најчешће нису у функцији услед запуштености).
Мостонга
Друга већа река на територији општине је Мостонга чији је водоток регулисан. Ова речица делимично захвата Селеначки атар код Дероњске шуме у потезу Држа где се у кишним годинама излива из корита и плави околне њиве.
Подземне воде
Подземне воде су од виталног значаја за друштвени и привредни живот како општине Бач, тако и целе Војводине. Целокупно становништво и знатан део индустрије и пољопривреде оријентисани су искључиво на подземне воде. На територији општине, дубина подземних вода није уједначена већ зависи од близине Дунава, педолошке подлоге, као и од геоморфолошких одлика терена. Дубина је најмања у алувијалној равни где практично избија на површину терена, а на лесним терасама ниво осцилира на већој дубини и има тенденцију кретања ка алувијалној равни (Генерални план општине Бач). Резерве квалитетне воде из артеских издани се смањују, јер су захватања већа од динамичких резерви, а циклус обнављања је релативно спор. Газдовање овим водама системски није уређено. Неопходно је предузимање озбиљних мера, од системских до практичних организационих, у циљу рационализације експлоатације квалитетних подземних вода, њихове заштите, па и побољшања квалитета.
Квалитет воде
Чињеница је да недопустиво велики број узорака не одговара захтеваном квалитету воде за пиће по Правилнику о хигијенској исправности, како у погледу микробиолошке исправности, тако и у погледу физичко-хемијске неисправности. У неколико наврата је узоркована пијаћа вода из санитарног чвора ЈКП „Тврђава“ и лабораторијским анализама је утврђено да је укупни број аеробних мезофилних микроорганизама далеко изнад дозвољене границе. Такође, садржај органских материја, амонијум јона и хлорида је изнад максималне дозвољене концентрације, а уочава се и повећан садржај гасова (сумпорводоника и метана изнад МДК). Разлог недовољног квалитета пијаће воде је непостојање обраде или неадекватне обраде.
Ради чувања водних ресурса неопходно је рационалније коришћење употребне воде и минимизовање губитака на водоводној мрежи.
Отпадне воде (Испуштање отпадних вода у површинке токове)
Површинске воде, природни и вештачки водотокови изложени су сталној деградацији, упуштањем отпадних индустријских и вода из насеља. Из овог разлога неопходно је вишеструко пречишћавање отпадних вода, а пре испуштања у реципијент, концентрација појединих загађујућих материја мора да буде на нивоу које прописује надлежно водопривредно предузеће.
Евакуација отпадних вода у Селенчи врши се преко непрописно изведених септичких јама, чиме се перманентно угрожава животна средина и здравље људи и животиња.
SWOT Анализа Заштите животне средине
| Снаге (предности) | Слабости (недостаци) |
| -Повољне географске и климатске карактеристике -Богатство у биодиверзитету -Шумски ресурси –Богатство водама | –Неразвијена канализациона мрежа -Нема организованих депонија -Непостојање кафилерије, зоохигијенске службе и азила за псе луталице -Неуређеност постојећих зелених површина -Неадекватно одвођење атмосферских вода -Потенцијални проблеми са квалитетом пијаће воде -Неконтролисана употреба пестицида и неадекватно уклањање амбалаже после њихове употребе |
| Шансе (могућности) | Претње (опасности) |
| -Реалне шансе за интензивирањем наутичког саобраћаја -Привлачење иностраних спортских ловаца и риболоваца -Искористити природне предности у правцу садржајније прекограничне сарадње | –Неадекватно пречишћавање воде може довести до епидемија -Низак степен комуналне опремљености насеља изазива загађење природних токова, земљишта, а индиректно и ваздуха -Нарушавање квалитета животне средине, нарочито водотокова (те је стога неопходно предузимање мера заштите околине) -Већи број дивњих депонија |
Закључак
На основу до сада стечених сазнања о водама у Селенчи, њиховој количини и квалитету можда је време да се сви запитамо који су то правилни кораци ка очувању наших вода и природе.
Литература
1.Стратегија друштвено-економског развоја општине Бач 2009-2014.
2.Енергетски биланс аутономне покрајне Војводине, план за 2007. годину
3.Интерна документација добијена из општине Бач, јул 2009.
4. ЈП Завод за урбанизам Војводине,“ Просторни план општине Бач“, Нови Сад, април, 2007.
5.Републички геодетски завод, „Анализа потребе уређења пољопривредног земљишта комасацијом на територији АП Војводине“, 2007. година
6. Републички завод за статистику, „Статистички годишњак Републике Србије“, „Општине у Србији“, Београд 6. Републички завод за развој, Београд, „Извештај о развоју Србије 2008“, април 2009. године
7.Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет, „Ревитализација пруга и железничког путничког и робног саобраћаја у западнобачком округу“ Београд, 2007. година
8. Сајт Покрајинског секретаријата за демографију, породицу и друштвену бригу о деци, “Програм демографског развоја АП Војводине“, 2005. године
9. Стратегија развоја железничког, друмског, водног, ваздушног и интермодалног транспорта у Републици Србији од 2008. до 2015. године, Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05 – исправка и 101/07.
10.Стратегија социјалне заштите општине Бач, Бач
11. www.bac.rs
12. www.mostonga.rs
13. www.skgo.org
14.www.vist.serbia.org
15.vojvodinasume.co.rs
16. www.turizam.bac
17. www.worldbank.org
18.Селенча 1758 – 2008 Удружење за очување културе, традиције и уметности Селенче. Словачки издавачки центар.
Владимир Боршош, 7. разред
