СМЕЋЕ ОКО НАС

Пројекат: Критичка свест за зелену савест

Истражујући еколошке проблеме са којима се у нашем најужем окружењу свакодневно сусрећемо, као очигледан и највећи проблем морамо да издвојимо проблем загађености наше околине неадекватним складиштењем различитих врста отпада. Зато смо одлучиле да овај проблем истражимо и тражиле смо одговоре на питања која нас муче. Занимало нас је на пример које врсте отпада постоје у нашој општини, где се овај отпад одлаже, које опасности нам прете приликом неадекватног складиштења отпада, на које начине можемо допринети да нашу околину учинимо чистијом и слично. Одговоре смо тражиле на Интернету читајући разне чланке на дату тему, затим смо бициклима кренуле у обилазак да се својим очима уверимо како изгледа наша загађена околина а велику помоћ и подршку смо добиле и од Јавног комуналног предузећа (ЈКП) „Тврђава“ из Бача који нам је одговорио на многа постављена питања.

Занима Вас шта смо сазнале? Надамо се да ДА!

Онда читајте даље!

У нашој општини постоји једна организована и 12 тзв. дивљих депонија. То значи, да се отпад који организовано сакупљају и одлажу преко јавног комуналног предузећа одлаже на овој организованој депонији, док су неодговорни мештани наше општине износећи смеће у властитој режији створили чак 12 дивљих депонија. Иако свака општина има макар једну организовану депонију, нажалост у Војводини постоји само неколицина оних које се у потпуности могу уврстити у тзв. санитарне депоније. Све организоване депоније у нашој околини спадају у тзв. несанитарне депоније.

Претпостављамо да сте реаговали питањем И какве то има везе?

Знате ли уопште која је разлика између санитарне и несанитарне депоније?

Санитарне депоније испуњавају услове који су унапред одређени разним законима и високим стандардима и отпад се на њима трајно складишти. Имају техничка и технолошка решења којима се спречава штетни утицај нечистоћа на околину. Другим речима, санитарне депоније имају заштитни слој испод који спречава да нечистоћа продре у земљиште и даље у поџемне воде, имају механизме и решења како пречистити поџемне воде од нечистоћа и константно бележе, прате и контролишу утицај складиштеног отпада на ваздух, земљиште и воде у околини депоније.

Да ли знате шта треба да урадите када видите да неко намерно загађује околину?  

Савет смо добили од ЈКП “Тврђава”: – Уколико приметите да се неко недолично понаша у вези са одлагањем отпада треба да се обратите комуналном инспектору општине Бач који би по вашој пријави требао да реагује и изађе на терен! –

Уколико се ради о вашем пријатељу или познанику можете га опоменути и посаветовати како треба да се понаша.

Знамо да  је омот од жваке, чипса или чоколадице лакше бацити на земљу кад поједемо, али сваки нормалан човек би требао да има макар оно основно знање о томе да овакво понашање трајно угрожава наш живот. А притом ни не изгледа лепо!

Које врсте комуналног отпада се складиште на депонији у нашој општини?

Одговоре на ово питање такође смо добили од ЈКП „Тврђава“ Бач:

Врста отпада:

1. Органски отпад      
   • Баштенски отпад
   • Остали биоразградиви отпад
2. Папирна амбалажа
   • Папир
   • Картон
3. Стакло
4. Композитни материјали
   1. Метал
      • Амбалажни и остали
      • Алуминијумске конзерве
   2. Пластика 
      • Пластични амбалажни отпад
      • Пластичне кесе
      • Тврда пластика      
5. Текстил
6. Кожа
7. Пелене
8. Фини елементи

Осим наведеног не смемо да заборавимо и разне врсте грађевинског отпада.

Ако бисмо покушали да процентима искажемо које врсте отпада постоје у нашој општини, можемо то да урадимо на основу истраживања ЈКП „Тврђава“ из јануара 2020. године где су сазнали да од 500 кг адекватног узорка комуналног отпада око 20% чини органски отпад, 9% разне врсте пластике док су око 60% узорка чинили фини елементи тј. углавном пепео, пошто је истраживање рађено у зимском периоду за време грејне сезоне. Такође, према подацима овог истраживања, у општини Бач се месечно сакупи и на организованој депонији складишти у просеку више од 399 тона а годишње око 4 800 тона комуналног отпада. Тачне податке о количини годишњег отпада није могуће добити, пошто не знамо колико отпада се током једне године складишти на тзв. дивљим депонијама. Сигурно не мало!

Са којим проблемима се суочавамо на депонијама?

Један од честих проблема са којим се сусрећемо је пожар на депонији. Ови пожари могу да буду опасни зато што их је тешко контролисати због различитих врста материјала који се овде налазе. Сагоревањем ових материјала се у ваздух ослобађају разни токсични гасови који могу озбиљно да угрозе здравље људи. Постоји много разлога зашто долази до пожара на сметлиштима. Неке од њих можемо да објаснимо кроз разне процесе који се на самој депонији јављају као нпр. разлагање органског отпада, приликом којег се ослобађа топлота. Затим су ту разне врсте лакозапаљивих материјала који током ових процеса реагују самозапаљивањем. Не треба изоставити ни људски немар као један од разлога ових пожара или намерно паљење отпада да би се добио простор за складиштење новог.

Још један од проблема који утиче на загађеност околине разлагањем отпада је загађеност ваздуха под утицајем микроорганизама. Пошто највећи део комуналног отпада чини отпад органског порекла који таложењем представља одговарајућу храну за микроорганизме, разлагањем овог отпада се у ваздух ослобађа штетни гас метан који неповољно утиче на загревање атмосфере. Ови процеси су јако спори и имају озбиљне последице које могу да трају деценијама, а чак и вековима.

Приликом разлагања отпада, како смо већ поменуле, штетне материје продиру у земљиште, површинске и поџемне воде одакле се затим шире по околини и узрокују разне еколошке и здравствене проблеме. Најопасније су све врсте пластике, батерије и разни технички отпад.

Шта можемо да урадимо како бисмо решили неке од ових проблема?

Како бисмо знали да се суочимо са поменутим проблемима или још боље, да бисмо могли трајно да их избегнемо, потребно је да се, пре свега, стално едукујемо на ову тему. Када научимо више о томе које врсте отпада постоје, на који начин они загађују околину а које не морамо да складиштимо на депонијама него да их и даље искористимо, бићемо корак ближе решењу макар једног од поменутих проблема.

Сигурно су вам познати неки од начина како одговорно поступати са отпадом. Пре свега мислимо на разврставање отпада, рециклажу, пренамену, компостирање… За сада у нашој општини постоји само делимично сортирање отпада. На појединим местима (и у дворишту наше школе!) постоје кавези за сакупљање пластичних флаша које затим ЈКП сакупља, пресује и одвози у рециклажне центре. Али када ове флаше не ставите на места која су посебно намењена за то него их заједно са осталим врстама отпада баците у онај наш зелени пластични контејнер, пластика завршава затрпана на депонији и деценијама се неадекватно разлаже угрожавајући нашу околину.

Осим пластике, верујемо да вам је то већ познато, погодни материјали за разврставање и рециклажу су још и папир, стакло, органски отпад, лименке и разне врсте електронског отпада. Осим што разврставањем овог отпада штитите нашу околину, можете на овај начин и да зарадите или да добијете нове корисне продукте као нпр. плодну земљу која настаје компостовањем лишћа и органског отпада.

О томе како ученици наше школе одговорно поступају са отпадом, како га сакупљамо и разврставамо и на које нове начине можемо да искористимо неке од материјала, читајте ускоро у једном од наших наредних чланака.

До тада размислите шта можете да урадите већ данас, како бисте нашу околину учинили чистијом и погоднијом за живот. Направите план и крените! Верујемо да ћете успети!

Туана Киш и Антонија Трусина